Inovacije
MASOVNA PROIZVODNJA
U automobilskoj istoriji, Andre Sitroen (André Citroën) će ostati zapamćen prvenstveno kao čovek koji je doneo u Evropu tehnike masovne proizvodnje koja se temeljila na teorijama Fordizma.
On je bio prvi u Parizu koji ih je od 1919. primenjivao pri proizvodnji modela 10HP (ili Tipa A). Ove teorije, koje su tada bile nove, omogućavale su da se, pomoću pokretne trake, brzo proizvede veliki broj vozila koja mogu da se jeftino prodaju.
1912, Andre Sitroen, čovek sa strašću za inovacije, išao je u SAD, u Fordovu fabriku Red River u Detroitu. Tamo se lično uverio u način organizovanja industrijske proizvodnje.
KAROSERIJA SVA OD ČELIKA
Početkom 20-ih, karoserije su se pravile od drvenog okvira koji se fiksirao na šasiju sa metalnim pločama. Andre Sitroen (André Citroën) zamenjuje ovaj postupak potpuno čeličnom karoserijom. 1923, tokom svog putovanja u SAD, otkrio je novi postupak koji je osmislila firma Budd.
Nazvana Potpuno čelična karoserija, ova karoserija je imala brojne prednosti. Čvrsta i snažna, nudila je bolju sigurnost, ali i odličan komfor. U oktobru 1924, ova karoserija se prvi put koristi na modelu B10, a dve godine kasnije, lansiranjem novog B14, počinje da se koristi na svim vozilima.
1934, prilikom lansiranja modela Traction Avant, potpuno čelična karoserija se još uvek smatra avangardnim rešenjem. Ona je počela da se koristi na svim vozilima tokom 50-ih godina.
MOTOR OKAČEN NA KAROSERIJU POMOĆU AMORTIZERA
U oktobru 1931, Andre Sitroen (André Citroën) se vratio sa još jednog putovanja iz SAD-a. Kao po običaju, vratio se sa novim idejama kao što je i motor okačen na karoseriju pomoću amortizera (ili Floating Power Engine). Ideja koja će još jednom da doprinese modernizaciji vozila.
Ovaj izum, razvijen u Francuskoj početkom 20-ih godina, prihvatio je i uspešno primenjivao Chrysler od 1931. godine. Izum se sastoji od toga da se smanje vibracije motora, tako što se između njega i šasije stave elastični gumeni delovi.
U aprilu 1932, C4 i C6 (čiji je naziv promenjen u MFP za Moteur Floating Power) opremljeni su njime. Citroën još jednom pretiče sve svoje evropske konkuretne. Otada će svi Citroën-i imati motor okačen na karoseriju pomoću amortizera.
PREDNJI POGON
Od početka auto industrije javlja se ideja o prenosu pogona na prednje točkove. Čuveni Fardier de Cugnot (1770) se pokretao pomoću motora koji se nalazio ispod prednjeg točka. Mnogobrojni mali proizvođači su se bacili u ovu avanturu sa manje ili više uspeha.
Marta 1933, Andre Sitroen (André Citroën), uvek u potrazi za novim i inovativnim idejama, traži od svojih inženjera da prouče ovo pitanje. U maju 1934, on postaje prvi veliki proizvođač koji nudi vozilo sa pogonom na prednje točkove: Traction Avant (7CV).
Uprkos nekoliko poteškoća, vozilo je izazvalo senzaciju svojih ležanjem na putu. Tokom 50-ih, 60-ih i 70-ih godina, mnogi proizvođači će krenuti putem Citroën-a.
JEDNODELNA KAROSERIJA
Od svih inovacija koje je Citroën uveo na vozilo Traction Avant u maju 1934, karoserija iz jednog dela je sigurno najznačajnija i najinovativnija posle prednjeg pogona.
Ranije su se šasija i karoserija proizvodile odvojeno, a zatim su se sklapale jedna na drugu tokom proizvodnje vozila. Ovom inovacijom, one su spojene u jedan deo koji je obavljao obe funkcije.
Ovo tehničko rešenje, ne samo da povećava komfor i bezbednost putnika, već omogućava, ukidanjem šasije, i da se spusti težište vozila što poboljšava ležanje na putu. Danas se princip karoserije iz jednog dela koristi za sva vozila, pa čak i na najvišim nivoima automobilskog sporta.
POKRETNA SVETLA
Krenuvši od činjenice da mrak značajno smanjuje bezbednost, naročito na putu sa krivinama, ekipa Citroën-a, od oktobra 1967, dodaje na vozila DS i ID dodatna svetla koja mogu da se okreću.
Od tada, bilo da se radi o blagoj ili oštroj krivini, vozači mogu da voze kao po danu, bez rizika da će u poslednjem trenutku naleteti na pešaka ili biciklistu bez svetala. Ova inovacija bila je jednoglasno odobrena.
SM, koji je lansiran u martu 1970, uspešno preuzima ova svetla. Ideja je napuštena na nekoliko godina, a zatim se, u velikom stilu, vratila oktobra 2004. sa direkcionim svetlima Xénon na vozilima C4 i C5. Danas su C6, C4 Picasso i novi C5 njima opremljeni.
VISIOSPACE
Uveden 2006. na Grand C4 Picassu, koncept Visiospace udružuje izuzetnu vidljivost (visio) i prostranu unutrašnjost (space).
Glavno obeležnje Visiospace-a : panoramski vetrobran, koji nudi izuzetnu osvetljenost, kao i široko vidno polje. Ova vidljivost doprinosi uživanju u vožnji, a i koristan je adut za sigurnost.
2009, novi C3 menja koncept da bi se predstavio sa Visiodrive-om sa jedinstvenom osobenošću. Vozilo ima ogromnu staklenu površinu, pa se kabina kupa u svetlu. Osim svetlosti i vidljivosti, vetrobran Zenith pruža putnicima modela C3 Visiospace neverovatno iskustvo.
HIDROPNEUMATSKO OSLANJANJE
Prva istraživanja hidropneumatskog oslanjanja počinju 1944. na Spačeku (2CV)! Međutim, 1954, Traction Avant (15 CV) je prvi model koji je njime opremljen na zadnjem delu.
Godine 1955, novost je bilo lansiranje DS19 koji ima oslanjanje na sva četiri točka. Ovo novo vozilo ima poboljšano ležanje na putu i poboljšan komfor, a istovremeno zadržava konstantnu visinu vozila.
Do izlaske GS-a 1970. godine, ovo oslanjanje je ponuđeno na vozilima DS i ID. Kasnije se ugrađuje na vozilima CX, BX, XM, Xantia, C5 i C6.
Sa širom primenom elektronike, hidro-pneumatsko oslanjanje postaje aktivno oslanjanje pod nazivom hidroaktiv (Hydractive) i hidroaktiv3+ (Hydractive III+), naročito kod novog C5.
STOP AND START
Citroën je prvi brend koji je komercijalizovao tehnologiju Stop&Start sa vozilom C3 Stop&Start u 2005. godini. Ova inovacija smanjuje potrošnju goriva i ispuštanje CO2, a i rad vozila je mnogo tiši.
Tehnologija Stop&Start isključuje motor malo pre nego što se vozilo zaustavi (na semaforu, u gužvi…), pokrećući ga ponovo kada vozač “”pusti”” kočnicu.
Od 2010, Citroën nudi novu generaciju Stop&Start, koja će biti dostupna u celoj gami. Ova druga generacije, koja je efikasnija, smanjiće potrošnju goriva i ispuštanja CO2 za oko 15% u gradu.