Arhitektura

Légende ci-dessous
Arhitektura

EVROPSKI IZLOŽBENI SALON

01_histoire_architecture_magasineurope_capture

1931. godine, Andre Sitroen (André Citroën) iznajmljuje staru železničku halu iza stanice Sen-Lazar (Saint-Lazare) u Parizu. Ova ogromna zgrada (duga 300 m duga sa površinom od 15000 m2) postaje izložbena palata Citroën-a posle samo tri nedelje brzih radova.
Smeštena blizu trga Evropa, ubrzo je nazvana Evropski izložbeni salon. Njeno svečano otvaranje je bilo 30. septembra 1931, veče pre otvaranja pariskog Sajma automobila.
Posetilac je tamo mogao da otkrije celu gamu Citroën-a sa realističnim replikama. Tamo se nalazio i bar-čajdžinica, bioskop u kome su se prikazivali svi filmovi koji se odnose na Citroën, orkestar, privremene izložbe, kao i veliki prostor za polovna vozila. Evropski izložbeni salon je zatvoren posle Drugog svetskog rata.

 

SALON MARBEF (MARBEUF)

02_histoire_architecture_garagemarbeuf

Nakon otvaranja Citroën-ovog biroa za dizajn, od 1927. “”dupli ševron”” dobija i službu za arhitekturu i građevinu kojom je upravljao Moris-Žak Ravaze (Maurice-Jacques Ravazé). Njegov zadatak je bio da doprinese jačanju brenda, kao i da savetuje dilere kako treba da izgleda njihov salon. Klijent je trebalo da oseti inovativni pristup Citroën-a.
Ovaj moderan pristup savršeno ilustruje “”garaža na 10 spratova”” koja je otvorena 1929. u ulici Marbef (Marbeuf) u Parizu. Ovaj ogromni izložbeni prostor, koji je bio visok 19 metara, osmislio je Albert Laprad (Albert Laprade). Prostor je ličio na bioskopsku salu sa desetinama vozila koja su bila izložena kao na “”pozorišnim balkonima””, i koja su mogla da se vide sa ulice.
Nažalost, ova zgrada, koja je bila pravo arhitektonsko remek-delo, uništena je 1952.

 

JELISEJSKA POLJA BR.42 (42 CHAMPS-ÉLYSÉES)

03_histoire_architecture_c42_capture

1927. Citroën prelazi na Jelisejska polja broj 42 (42 Champs-Elysées). Odražavajući avangardni pristup brenda samoj komunikaciji, francuski novinari ga po prvi put nazivaju “”dragulj”” i “”izložbeni prostor””.
Nekoliko godina kasnije, u avgustu 1932, Andre Sitroen (André Citroën) odlučuje da se proširi. 1. oktobra, otvara se novi prostor sa impresivnom fasadom koji ima 370 m2. Od 1932. do 1984. Citroën tu izlaže sva svoja vozila.
12. novembra 1984. ova zgrada je redizajnirana i postaje “”Hippo Citroën””.
Nakon ere “”Hippa””, Citroën traži natrag svoj izložbeni prostor na Jelisejskim poljima. Krajem 2001. brend je organizovao međunarodno takmičenje iz arhitekture. Zgrada, koja će se zvati C42 i na čijoj se staklenoj fasadi nalazi logo sa duplim ševronima koji se protežu celom njenom visinom završena je 2007.

 

FILIJALA LION

04_histoire_architecture_succursalelyon_capture

Početkom 30-ih godina, Citroën odlučuje da Lion, drugi francuski grad po veličini, treba da ima izložbeni prostor dostojan njegove veličine. Radovi su trajali dve godine i nova filijala je otvorena 1932. u ulici Marsej broj 35.
Ova impozantna zgrada je nazvana “”Najveći evropski servis””. Zgrada ima fasadu od 535 metara, 5 spratova i površinu od 40.000 m2, dve jednosmerne pristupne rampe od kojih je svaka duga 350 metara, kao i velika harmonika vrata koja su široka 15 metara i duga 10 metara.
Izložbeni prostor ima 15 metara visine i zastaklenu fasadu od 300 m2. Od jula 1995, ova konstrukcija od betona i stakla, koju je dizajnirao arhitekta Ravaze, proglašena je istorijskim spomenikom.

FABRIKA KEJ DE ŽAVEL (QUAI DE JAVEL)

05_histoire_architecture_usinejavel_capture

Godine 1915, tokom Prvog svetskog rata, Andre Sitroen (André Citroën) gradi u Parizu, na keju Žavel (Javel), veliku fabriku u kojoj se proizvode granate. Kada je uspostavljen mir, fabrika je prilagođena i proširena kako bi se u njoj masovno proizvodila vozila.
U to vreme, Citroën-ova fabrika na keju Žavel je najmodernija u Evropi (100 vozila/dan 1919, a zatim 200 vozila/dan 1924. godine). Godine 1933, iako je finansijska situacije bila veoma teška, Citroën odlučuje da za samo pet meseci ponovo sagradi fabriku, ne zaustavljajući pritom proizvodnju.
Kej Žavel, koji je 1958. postao kej Andre Sitroen, aprila 1975. proizvodi svoj poslednji DS. Administrativna služba se iselila 1982. Fabrika je uništena, a na njenom mestu se nalazi park Andre Sitroen.

 

FEBRIKA REN LA ŽANE (RENNES LA JANAIS)

06_histoire_architecture_usinerenneslajanais_capture

Građevinski radovi na fabrici Ren-La Žane (Rennes-La Janais) su počeli u decembru 1958. U skladu sa strategijom decentralizacije koju je podržavala tadašnja vlada, Citroën je odabrao rensku regiju gde, od 1954. u La Bar-Toma (La Barre-Thomas), ima fabriku. Na potpuno praznom terenu od 237 hektara podignut je ogroman, ultramoderan industrijski kompleks koji pokriva površinu od 487000 m2.
Proizvodnja je započeta u oktobru 1961. sa potpuno novim Ami 6. Sledi veliki broj potpuno različitih modela: Ami 8, M35, 2CV, Dyane, Méhari, GS, GS Birotor, Visa, GSA, BX, AX, XM, ZX, Xantia, Xsara, Xsara Picasso i C5 Serija 1. Danas se u fabrici u Renu proizvode novi C5 i C6.